Seminarski rad iz likovne kulture "Arhitektura 20. veka"

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Seminarski rad iz likovne kulture "Arhitektura 20. veka"

Počalji  vakica taj Čet Dec 25, 2008 1:14 am

ARHITEKTURA 20. VEKA
(seminarski rad iz likovne kulture)
Mnoge su stranice ispisane, a jos više će ih biti posvećeno veku koji su, pored svetskih ratova, obeležili automobil, avion, elektronske komunikacije, pornografija i rokenrol. U tom veku,arhitektura povezuje tehnološke mogućnosti, ekonomiju, socijalni kontekst i kulturu društva. Ona odražava društveni totalitet, smatraju pre postmoderni teoretičari. U celoj istoriji civilizacije,arhitektura nikada nije bila toliko autonomna. Arhitekti su u odlazećem veku redove zamenili estetskim kodeksima a utopijska tradicija odigrala je ključnu ulogu u njenom razvoju. Broj i usmerenja stilova nastalih od dvadesetih godina do danas toliko je bogat i raznolik da toj gustini nije moguće naći odgovarajuću u istoriji. Više nego ikada ranije arhitekti su uspeli da utiču na formiranje ukusa i navika svojih investitora i društva. Stvaralačka sloboda i sloboda izražavanja mnjenja arhitekata, međutim, ne može se posmatrati odvojeno od liberalizacije na svim drugim poljima i od ukupnog istorijskog konteksta.Moderna je neizbežna tema teorijskih radova o arhitekturi, bilo kao teza bilo kao antiteza. To nije pitanje mode. Dvadeseti vek obeležen je modernom. Njena aktivna faza trajala je nešto više od tri decenije (od početka veka do početka Drugog svetskog rata), dovoljno da ga obeleži ali i da stvori armiju sledbenika. Svaki savremeni arhitekta učio je i razvijao se na njenom iskustvu, gradeći svoju radnu filozofiju na podržavanju ili otporu modernoj doktrini. Zato se može reći da je duh moderne vezivo veka. Ipak, oduševljenje izazvano verom u "oslobađanje od fizičkog rada" ostalo je za nama. Generacije rođene u ovom veku rade naviknute da koriste tehnička sredstva. Od pojave "Vers une Architecture" 1923, godine, Korbizijeove ode mašini u kontekstu nove arhitekture, pravac nije bitno promenjen. Kompjuteri, lejzeri, novi oblici transporta i komunikacija znaci su napredovanja na istoj razvojnoj liniji. Zato nema preteranog uzbuđenja. Zapravo, nema euforije sa početka veka. Ekran je postao trg, a sajtovi se posećuju kao zgrade. Mašine su stvarnost, a suštinske postavke futurističkih vizija ostale su istorijski dokumenti o veri arhitekata u mogućnost promene sveta. Stepen slobode delanja arhitekata je povećan, a privid mogućnosti dosezanja novih horizonata neograničen.Na kraju veka dostignuto je "šizofreno stanje" formalne slobode koja se ogleda u pokušajima da se pobedi kontinuitet, da se uradi dosad neoprobano, da se ode iza horizonta. Možda će neko u budućnosti da se pozabavi uslovljenošću pojave postmoderne arhitekture, filozofije i geografije i jačanja političkog konzervativizma u Evropi. Sloboda nadohvat ruke nije uvek i sloboda sama. Slobodno je ono što je istovremeno i odgovorno prema sebi i prema sredini.

Valter Adolf Gropijus
(nem. Walter Adolph Gropius, Berlin 18. maj 1883. - Boston 5. jul 1969.), nemački arhitekta i osnivač Bauhausa.Gropijus je studirao arhitekturu u Minhenu i Berlinu. Godina 1907-1910 radio je u arhitektonskoj radionici Petera Berensa, gde su radili i drugi velikani arhitekture, kao Ludvig Mies van der Roe i, kasnije, Le Korbizije.
Gropijus je bio arhitekta, kao i njegov otac, međutim, nikad nije naučio da dobro crta, tako da je za izradu nacrta uvek morao da se oslanja na druge. Bio je jedan od osnivača i propagatora modernističkog pokreta u arhitekturi. Osnovao je Bauhaus, školu dizajna u kojoj su se studenti učili kako da koriste moderne i inovativne materijale za kreiranje originalnog nameštaja i građevina.
Gropijus se oženio svojom ljubavnicom Almom Šindler posle smrti njenog muža, Gustava Malera. Brak nije trajao dugo i Alma se preudala za Franca Verfela.
Gropijus je napustio Nemačku 1934, usled rasta moći nacističkog pokreta, i radio na više projekata u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama. Predavao je na Univerzitetu Harvard i osnovao projektantsku firmu TAC. Umro je 1969. u Bostonu, američka država Masacusets.
Značajne građevine
Fabrika Fagus, 1911 - 1925, Alfeld na Lajni, (Nemačka)
Sedište Bauhausa, 1925 - 1926, Desau, (Nemačka)
Kuća Gropijus, 1938, Linkoln, (Masačusets)
Univerzitetski centar Harvarda, 1950, Kembridž, (Masačusets)
Bauhaus arhiva, 1976 - 1979, Berlin
Sedište Bauhausa Kuća Gropijus u Linkolnu


Charles-Edouard-Jeanneret-Le Corbusier
šarl-Eduar-žanere - Le Korbizije (Charles-Edouard-Jeanneret-Le Corbusier) rođen je 1887 godine u malom švajcarskom gradiću šo-de-Fon (La Chaux de Fonds) poznatom po pravljenju časovnika. Njegov otac je bio veoma vešt časovničar, majka pijanista i učitelj mu što je i bio razlog proterivanja njegovih predaka iz Francuske.
Sa petnaest godina, Korbizije pohađa lokalnu školu - "L'Ecole d'Art" i tu uči veštine graviranja ručnih i džepnih satova. I tu se javlja prva bitna a možda i najvažnija ličnost u Korbizjeovom životu, Charles L'Eplattenier. L'Eplattenier je bio Korbizjeov mentor i njegov zadatak je bio, između ostalog, da u ovoj školi lepih umetnosti pronađe studente koji najviše obećavaju i one koji su posebno nadareni.
L'Eplattenier je u Korbizije-u video potencijal koji obećava. Ustvari, upravo je ovaj umetnik i potencirao da Korbizije postane arhitekta. Na prvoj godini Korbizije je pohađao slikarstvo ali je to ubrzo napustio i posvetio se arhitekturi. L'Eplattenier ga je uputio na William-a Morris-a, John-a Ruskin-a, Platona i Pitagoru. Od Platona, Korbizije je naučio značenje univerzalnih ideja o lepoti, istini i harmoniji. U umetničkom smislu, filosofija neo-Platonizama značila je odbacivanje realističnih prikazivanja stvari i koncentrisanje na dobijanju i pronalaženju prave prirode objekta. Takođe je označavala antagonizam prema bilo kakvoj ornamentici. Prave forme su geometrični oblici, stilizovani oblici i figure. prvi je uveo armirani beton u konstrukciju). To su, otprilike, stvari koje su se dešavale istim hronološkim redom.
Od Perret-a, Korbizije je naučio sve o estetici funkcionalizma (lepota pažljivo proračunate strukture nasuprot ornamentici) i o pozitivizmu modernog doba. Perret je bio toliko oduševljen progresom nove generacije da je izjavio "Ratovi su prošlost! Granice više ne postoje!" nakon uspešnog preletanja avona preko Engleskog Kanala.
Hronologija ključnih građevina
1905 - Villa Fallet , La Chaux-de-Fonds , švajcarska
1912 - Villa Jeanneret , La Chaux-de-Fonds, švajcarska
1916 - Villa Schwob , La Chaux-de-Fonds, švajcarska
1923 - Villa LaRoche / Villa Jeanneret , Paris , Francuska
1924 - Pavillon de L'Esprit Nouveau , Paris, Francuska (uništena)
1924 - Quartiers Modernes Frugès , Pessac , Francuska
1926 - Villa Cook , Boulogne-sur-Seine , Francuska
1927 - Weissenhof Siedlung , Stuttgart , Nemačka
1928 - Villa Savoye , Poissy-sur-Seine , Francuska
1929 - Armée du Salut, Cité de Refuge , Pariz, Francuska
1930 - Pavillon Suisse , Cité Universitaire , Pariz, Francuska
1933 - Tsentrosoyuz , Moscow , USSR
1947 - 1952 - Unité d'Habitation , Marseille , Francuska
1949 - Usiné Claude et Duval, Saint-Dié-des-Vosges , Francuska
1950 - 1955 - Chapelle Notre Dame du Haut , Ronchamp , Francuska
1951 - Maisons Jaoul , Neuilly-sur-Seine , Francuska
1952 - 1959 - Buildings in Chandigarh , Indija
1952 - Haute Cour
1952 - Musée et Galerie d'Art
1953 - Secrétariat
1953 - Club de kk Nautique
1955 - Assemblée
1959 - Ecole d'Art
1953 - Maison du Brésil , Cité Universitaire , Pariz, Francuska
1956 - Unité d'Habitation de Briey en Forêt , Briey en Forêt , Francuska
1957 - 1960 - Sainte Marie de La Tourette , Lyon , Francuska
1958 - Pavillon Philips , Brussels , belgija (uništena)
1960 - Unité d'Habitation de Firminy , Firminy , Francuska
1961 - Carpenter Center for the Visual Arts , Harvard University , Cambridge, Massachusetts

Frenk Lojd Rajt
Poslednji romanticar XIX veka I prvi moderni arhitekta
najveći američki arhitekta i jedan od četvorice najvećih svetskih arhitekata XX veka. Doživeo je 92 godine, od toga je 72 godine bio radno aktivan. Rajtovu plodnu i mnogostranu delatnost teško je svesti samo pod jedan pravac, ali nećemo pogrešiti ako kažemo da je bio preteča i protagonista modernog pokreta u arhitekturi, iako nikada nije pristupio Internacionalnom stilu. Za sobom je ostavio preko 800 objekata, članaka, knjiga i publikacija. Izuzetan talenat mu je omogućio stvaranje fascinantne lepeze arhitektonskih oblika u koje je utkao svoje misli o organskoj arhitekturi, individualizmu, demokratiji i prirodi. Slikar u arhitekturi koji je kombinovanjem različitih materijala - opeke, drveta, neobrađenog kamena, vitraža i bojenih površina, stvarao veličanstvene kompozicije. Borben govornik, pisao je tečnim i živim stilom, čovek snažne harizme koja je kao magnet privlačila ljude da mu bespogovorno veruju. Njegova autobiografija je bila najprodavanija, a o njemu je snimljen i film.
Najvažniji Rajtovi doprinosi arhitekturi su: princip koje kao deo prirode izrastaju iz zemlje, korišćenje materijala i oblika same lokacije i decentralizacija u urbanom planiranju.
Rođen je 1867. godine u malom mestu u američkoj državi Vinskonsin. Nakon dve godine inženjerskih studija uputio se u Čikago, tadašnji centar savremenog graditeljstva. Svoje prve korake u arhitekturi napravio je 1888. godine u čuvenom birou Adlera i Salivena. Tamo mu bivaju povereni odgovorni zadaci, postaje desna ruka Luja Salivena koga je izuzetno cenio i nazivao “dragim učiteljem”, ali posle pet godina Rajt napušta biro i počinje samostalni rad na polju individualnog porodičnog stanovanja. Oslobođen od tradicije koja je pritiskala evropske arhitekte, odbacuje oživljavanje istorijskih stilova u duhu “L’École des Beaux Arts” (Lekol de bo zar) i stvara svoj prepoznatljiv stil pravougaonih oblika, koji u kasnijoj dobi dopunjava kružnim oblicima. Rajt se nikada neće odreći ornamenata, mada su oni karakteristični samo za njega i svedeni na osnovne geometrijske oblike kocke, trougla i kruga. Smatrao je da svaki objekat treba da poseduje sopstveni autentični stil. Variranjem jednog istog motiva kroz celu zgradu od osnove i fasade do šara na tepisima i zavesama, Rajt je davao svemu čega se dotakao svoj lični pečat.
Svoje stvaralaštvo je nazivao “organskom arhitekturom”, definisanom još 1894. godine kroz šest principa: 1) jednostavnost i smirenost treba da budu mera umetnosti; 2) postoji onoliko različitih kuća koliko ima različitih tipova ljudi; 3) zgrada treba da izgleda kao da je izrasla iz zemlje i da bude oblikovana u skladu sa svojom okolinom; 4) boje građevina treba uzeti iz prirode i harmonično ih uskladiti sa materijalima, koji nesputano treba da izražavaju svoju prirodu – drvo da izgleda kao drvo, da pokazuje godove i svoju prirodnu boju; 5) duhovni integritet u arhitekturi; 6) građevine treba da imaju kvalitete analogne ljudskim vrlinama iskrenosti, postojanosti i prijatnosti, kako bi donosile radost i sreću ljudima, što je najviši cilj arhitekture.
S obzirom da je ovoj ideologiji, formulisanoj na samom početku karijere, ostao veran do kraja života, potrebno je reći nešto više o uticajima iz detinjstva i mladosti koji su oblikovali Rajtove misli o arhitekturi.[img][/img]

vakica
Admin

Broj poruka : 72
Datum upisa : 23.12.2008
Godina : 27
Lokacija : sjenica

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu