Maturski rad- ako kom od narednih generacija zatreba!

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Maturski rad- ako kom od narednih generacija zatreba!

Počalji  vakica taj Sub Dec 27, 2008 2:45 am

RENE MAGRIT

Rene Magrit je rođen 1898 u Lesinu, Belgija. Magritova porodica se preselila u Brisel i osim toga što je par godina živeo u Parizu, ceo život je proveo u Briselu. Studirao je kraljevsku akademiju lepih umetnosti u Briselu. Njegova prva samostalna izložba je bila u Briselu 1927. U to vreme Magrit je već počeo da kreira svoj stil, veoma sličan nadrealizmu, koji je bio predominantan na njegovu celu karijeru. Vešto baratajući tehnikama, poznat je po radovima koji sadrže neobične pozicije običnih objekata ili neobičnog konteksta koji daju novo značenje poznatim stvarima. Te pozicije su često nazivane magičnim realizmom kog je Magrit bio prvi esponent. U dodatku fantastičnim elementima on je projektovao morbidnu duhovnost, stvarajući nadrealne verzije poznatih slika, kao što je slika Madame Recamier de David u kojoj je kovčegom zamenio ženu iz poznatog portreta Žaka Luisa Davida. Bio je aktivan u Evropskom nadrealističkom pokretu za vreme Prvog svetskog rata. Nadrealizam je izraz koji se odnosi na viši smisao realnosti. Nadrealisti ne gledaju na fantastično kao izležavanje izvan realnosti, to je nešto što nam se otkriva kroz umetnost. Magrit je verovao da posmatrač može biti oslobođen realnosti posmatrajući realnost u izmešanom kontekstu.
Magrit je slikao u realističnom stilu; predmeti se pojavljuju u prepoznatljivom stanju ali je njihova kompozicija drugačija- nadrealna. Pošto bi mu se ideja javila u mislima, onda je težio da izloži predmete u tom neočekivanom aražmentu. Njegove slike su ekspresivne zbog njihove jungstepozicije objekata, tog čudnog reda, Koji treba da izazove prisutnost posmatrača u ponuđenoj realnosti koja je izpremeštana da otkrije fantastičnu komponentu.
Magrit je veoma sumnjičav na simboličnu interpretaciju umetnosti. Magrit je kritikovao ljude zbog toga što su tražili značenje u njegovim slikama. Kritičar treba da zasnuje svoje mišljenje na igri između ralnosti i misterije kao trenutna pozicija u samoj umetnosti. Veza između znaka i referenta je problematična i kritičar ne treba da bazira kritiku na činjenici postojanja nečega izvan samog rada.
Bukvalno prevedeno, nadrealizam znači "iznad realnosti". Osnovan je u Francuskoj za vreme Prvog svetskog rata, predvođen pesnikom Andre Bretonom. Kao umetnički pokret nadrealizam se bavio dostizanjem višeg nivoa realnosti kroz naslikane prizore. Slikari okupljeni oko ovog pravca ipak se nisu uvek slagali oko toga na koji način umetnost treba da dostigne ovaj cilj. Magrit je u svojim beleškama zapisanim u Gledsto hotelu, u Njujorku 1965 godine, ovako definisao nadrealizam: "Reč nadrealizam izaziva razne sumnje, a termin realizam nije pogodan za direktno shvatanje realnosti. Nadrealizam je neposredno saznavanje realnosti: realnost je apsolutna i nepovezana sa različitim načinima njenog prikazivanja. Breton je rekao da je nadrealizam tačka gde razum prekida da zamišlja ništavilo, a ne suprotno. To je tačno, ali ako bi ponovio ovu definiciju izgledao bi kao papagaj. Mora se pojaviti sa definicijom iste vrednosti kao što je: Nadrealizam je znanje apsolutne misli." Neko može prikazati nadrealizam kao vid umetnosti koji ima za cilj da napadne nedodirljivu svest, a ne promovisanje određenog estetskog principa. Umetnik nadrealizma se ne bavi fantastikom kao spoljašnjom prisutnošću. Magrit veruje da posmatrač može biti oslobodjen od banalnog shvatanja realnosti. Magrit je slikao realističnim stilom sa izražajnim linijama i oštrim ivicama. Prikazuje predmete iz svakodnevnog života, ali njihovi položaji narušavaju realni poredak. Magrit je pokazao intersovanje za proces mišljenja i njegove slike nastoje da uzdignu nesvesnost posmatrača na njima prikazani način razmišljanja. One nude rekonstruisanu realnost koja otkriva sopstvenu fantastičnu komponentu.

vakica
Admin

Broj poruka : 72
Datum upisa : 23.12.2008
Godina : 27
Lokacija : sjenica

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

2.deo

Počalji  vakica taj Sub Dec 27, 2008 2:47 am

HRONOLOGIJA MAGRITOVOG ŽIVOTA





1898- Rene Fransoa- Gislein Magrit rođen u lesinu u Belgiji


1913- Magritova majka se udavila u reci Sambre


1916-1918- Studira na akademiji lepih umetnosti u Briselu


1922- Venčava se sa Žoržetom. Video je de Kirikovu sliku "pesma o
ljubavi", i dovodi ga do suza njena genijalnost. Ona menja njegovo
mišljenje o slikama


1927- Njegova prva samostalna izložba, nije dobro primljena. Seli se u
pariz na tri godine.


1930- Vraća se u Brisel


1930- 1940- Prikazan kao deo medjunarodne nadrealističke izložbe


1940- 1945- Uzima učešće u otporu Hitleru


1953- Zadužen da izmisli teme za murale za kazino u Knokke- Le Zoute


1960- Prva retrospektiva u SAD


1967- Magrit umire








PROBLEM SA
SHVATANJEM MAGRITOVIH DELA








Rene Magrit bi bio
razočaran znajući da, osim malog kruga njemu srodnih duša, svetu je trebalo
više od četvrtine veka da otkrije filozofski i poetski sadržaj u njegovim
delima koji korespondira sa socijalnim i intelektualnim trendovima. Magritovom
radu nije bilo lako prići sa polazne tačke. On je teško razumljiv slikar, a
njegova jednostavnost pogrešno navodi. Svet nikad više uzbuđen i nestabilan-u
teškom radu, trgovini, industriji kao i u intelektualnim i univerzitetskim
krugovima-to je svet u kome je razum postao neophodan. Ipak iracionalno više ne
dozvoljava sebi da bude sa strane i danas se bori da osvoji priznanje. Kao
rezultat, sad je veća mogućnost, posebno među mladima, da bolje i dublje
razumeju Magritov rad. Njegov rad nas stalno tera da odbacimo, barem
privremeno, naše uobičajeno očekivanje od umetnosti. Magrit nikad ne odgovara
na naše zahteve i očekivanja. U zamenu nam nudi nešto drugo. Njegov prijatelj
Pol Nug je objasnio ovaj problem bolje nego iko drugi; ono što je rekao 1944
još uvek stoji: "Pre nego što oslušnemo slike mi ih ispitujemo redom. I
zapanjeni smo kad odgovor koji smo očekivali nije onaj najavljeni.


Magritov rad dozvoljava nam da se uključimo u stanje koje
je postalo retko i dragoceno- u kome je moguće osmatrati u tišini. Čitanje i
odsjaj traže ćutanje i ništa drugo. Tišina može biti korišćena za čekanje nejasnu
viziju stvari, i to je vizija u koju nas uvodi Magrit.


Fascinantne i izazovne slike u Magritovom radu potiču iz
otkrivenja misterije vidljivog sveta. Za nje ga ovaj svet nije ništa nego
adekvatni izvor jasnih otkrivenja, tako da nije morao da slika snove,
halucinacije, okultne pojave i kabalu. Ipak stanje slabe svesti-tj stanje pre i
u toku buđenja-uvek je igralo važnu ulogu u njegovom radu.


U proučavanju Magrita počinje da se shvata pokušaj
rešavanja slagalice za koju on lično daje tragove koji govore o njegovom i
mentalnom putu na kom je stil zasnovan. Naki ovaj proces nazivaju virtualno
razmišljanje.


Pogrešno shvatanje vrlo često počinje nazivanjem Magrita
"inteligentnim"-koje se previše koristilo, uprkos velikom broju
literaturnim, filozofskim i filološkim afinitetima koji se nalaze u Magritovom
radu. Takođe izraz "literaturnim" može pogrešno da se shvati iako je
veoma logično zbog literalnog porekla kod vodećih ličnosti u nadrealizmu.


Ko god bude hteo da pokaže poštovanje za Magritovu borbu
protiv lažnih i pogrešnih interpretacija i objašnjenja shvata da mora da
ignoriše Magritovu sopstvenu samokritiku. Čak je i Magrit pokušao da objasni
zašto ne želi nikakva objašnjenja.


Odbacivao je ideje da postoje simboli u njegovom radu,
njegovu neizmernu mržnju prema psihoanalizi u celini i zato je njegova
nepoverljivost prema bilo kojoj interpretaciji imala razloga. Ovakvim stavovima
je branio značaj njegovih dela. Zato mi pokušavamo da shvatimo značenje
njegovog otpora i Magrit nam to nikad nije zabranio, taj zaobilazni put do
razumevanja njegovog rada.


"Videti to je važno" rekao
je Magrit "viđenjem se mora zadovoljavati." Koja vrsta viđenja i na koji način treba gledati? Forma
razumevanja je moguća ali je izvan svakog verbalnog objašnjenja koje, ako ima ikakve
vrednosti, mora biti formirano načinom viđenja. Nažalost za veliki deo publike
viđenje nije dovoljno. Ljudi obično nemarno gledaju slike i ne razmišljaju o
njima podrobno; zato što su odgajani u tradiciji u kojoj reči predstavljaju
ideje i imaju dominantnu funkciju. Ova funkcija napušta smisao otkrivanja i
reči kod Magrita nemaju nikakvu funkciju. Magrit je bio neobičan umetnik.
Svesnot reči je primetljiva i u pisanju i u slikanju. Opasna igra sa rečima. On
je to rešio upoznajući elemenat "reč" sa "slikom". Svako ko
je ozbiljno zainteresovan za Magritov rad ne može izbeći ozbiljno shvatanje
Magritovog odnosa prema rečima u njegovom radu i vrednost koju im je
pripisivao.


Jednostavnost u njgovom radu je sumnjiva jednostavnost. U
pisanju, što uključuje nekoliko literalnih komada i specijalne članke o
specijalnim temama, Magrit je bio metodičan kao i u slikama. Međutim to se ne
ogleda u Magritu kao što se ogleda u njegovoj publici. Ona je spremna za
njegovu tehniku mišljenja i slikanja. To nije bezobrazno sa njegove strane već
je to prirodna reakcija na stereotipni fenomen svakodnevnog života suprotnog
očekivanja; to je potreba za ispravljanjem. Šta više, u Magritovom radu ovo je
postao načinosećanja mišljenja i ponašanja koji je on otkrio i razvio za samog
sebe. Njegov metod-drugi to smatraju disciplinom-je ispravan kao i njegovi
radovi sami za sebe.


Magrit je pokušao da postigne kontrolisanu rezonancu u svom
radu. Kad bi završio neku sliku ona bi uspostavila rezonancu unutar njega u
koju je umešao najbliže prijatelje. Ova rezonanca u samom umetniku bila je
neobavezno različita od one u nama, pomsmatračima njegovih slika.


Veoma često Magrit je birao obične stvari i njima
konstruisao svoj rad- drveće, stolice, stolove, vrata, prozore, cipele, police,
pejzaže i ljude. Ali je želeo da bude shvaćen iznad ovih običnih stvari. Oni
koji ga vide kao čudaka ne treba da zaborave da je okrenuo leđa fantastičnom i
svetu snova. On nije tražio da bude čudan. Sa druge strane koristio je terapiju
šoka iznenađenja da oslobodi naš konvencionalni vidik od njegove čudnosti.


Najbolje onda da
zadržimo koliko god možemo Magritovu sopstvenu rezonancu njegov metod. Iako je
njegov kompleksan i čudan svet u kome često gubimo pojam jednostavnosti, mi
pronalazimo tu jednostavnost ponovo u njegovim radovima kao takvim, i činjenica
je da to povećava naše divljenje.


U pismu koje je napisao Horniku 8. maja 1959.
Magrit objašnjava umetnički proces u stvaranju ove slike: Dragi gospodine,
izvinjavam se zbog kašnjenja odgovora na vaše pismo od 25. aprila ali to nije
bila moja krivica, a morao sam da čekam da se ono što ste napisali prevede na
engleski. Na pitanje koje ste mi postavili u vezi sa koncepcijom slike La duree
poignardee može se dati tačan odgovor u onom smislu kako sam razmišljao. Ako
pitate zašto sam stavio sliku lokomotive, to ne mogu da vam kažem. Čak i
najgenijalnija psihološka objašnjenja imala bi neku vrednost samo kad bi se
znalo šta sam mislio tad i kako izgleda sad to mišljenje.


Nametalo se jedno
pitanje: kako da naslikam ovu sliku, a da ne provociram misteriju? -to je
misterija za koju nam je zabranjeno da damo značenje; misteriju koja nema
značenje ne treba mešati sa besmislom koju ludaci koji se toliko trude da budu
smešni, nalaze tako zahvalnim.


Slika lokomotive jako
podseća na to. Misterija nije dostignuta.


Da bi misterija bila
provocirana još jedan obični predmet- slika trpezarije sa kaminom- je
ukomponovana sa kaminom. Setio sam se da ukomponujem ta dva pojma u trenutku
"prisustva misli." Kad to kažem mislim na lucidni momenat koji
nijedan metod ne može proizvesti. Samo se moć misli manifestuje samostalno u
ovom trenutku. Možemo biti ponosni na ovu moć. Arhimedov poznat uzvik »Eureka!«
je primer ovog neočekivanog prisustva misli.
Reč ideja nije naprecizniji opis onoga što sam hto kad sam ujedinio
lokomotivu i mkamin. Nisam imao ideju u glavi; imao sam samo sliku u glavi. Moć
misli ili "prisustvo misli" manifestuje se na više načina:


-Za slikara misao
postaje manifestovana kao slika (za strogog slikara, a ne za slikara koji
dobija "ideje" ili koji "iskazuje" njegova
"uzvišena" osećanja.


-Za Berksona misao se
manifestuje u idejama


-Za Prusta manifestuje
se u rečima


Ja sam veoma strog, i
postizajući slikanje ja izbegavam "ideje" "iskazivanja
osećanja". Samo slike mogu zadovoljiti ove zahteve. La duree poignardee je
samo slika. Zbog toga ona svedoči o moći misli- do određene ekstenzije. Dok
gledate ovu sliku mislite na Berkstona i Prusta. To mi čini čast i dokazuje da
slika ograničena strogo na svoju ličnost i tako slika dokazuje moć misli baš
kao Berksonove ideje i Prustonove reči. Pošto je slika naslikana možemo da
razmišljamo o njenoj relaciji sa idejama ili rečima. Ovo nije nepravilnost,
pošto su slike, ideje i reči različite interpretacije jedne iste stvari: misli.
Međutim da bi saznali šta je najvažnije za sliku, moramo se koncentrisati na
sliku. O tome pokušavam da vam pričam- nespretno i na francuskom za koje se
bojim da će biti mnogo manje razumnjivo nego da sam pisao na engleskom. U
svakom slučaju, nadam se da ovo neće poljuljati moju dobru volju da vam
odgovorim kad god to bude moguće.

vakica
Admin

Broj poruka : 72
Datum upisa : 23.12.2008
Godina : 27
Lokacija : sjenica

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

3.deo

Počalji  vakica taj Sub Dec 27, 2008 2:47 am

RENE MAGRIT





P. S.- Naslov "La duree poignardee" je sama slika (rečima) kombinovana slikanom slikom. Reč
duree je izabrana zbog svoje poetske istine- istina dobijena iz unije ove reči
sa naslikanom slikom- a ne zbog generalnog filozofskog osećaja tj. Berksonovog
osećaja.














"La duree
poignardee" 1939




ISEČCI IZ
MAGRITOVIH PISAMA








Pitanja kao "šta ova slika znači, šta
ona predstavlja?" su moguća samo onda ako je neko nesposoban da vidi sliku
u njenom pravom svetlu, samo ako neko shvata da veoma precizna slika ne
prikazuje precizno šta znači. To je kao verovanje da očigledno značenje je
važnije od otvorenog značenja Nema
očiglednog značenja u mojim slikama, uprkoz zabuni o simboličkom značenju u
slikama.


Kako neko može da uživa interpretirajući
simbole? To su zamene koje su jedino korisne za um nesposoban da spoznaje
stvari onakve kakve jesu. Onaj koji interpretira simbole on ne vidi pticu; on
samo vidi sibol u ptici. Možda ta tehnika može biti korisna u lečenju mentalnih
bolesti, ali ne može koristiti svakodnevnom razmišljanju.


Insert iz Magritovog pisma, A. Čeviju,
septembar 30. 1960.





Imam ideju kako da razrešim pitanje "šta
ova slika predstavlja?" Moja ideja je da onaj koji pita vidi šta ona
predstavlja, ali čudi se šta predstavlja sliku, i suočen sa teškoćom shvatanja
van ovog pojma, nalazi mnogo lakše da pita šta slika predstavlja.


Sliku predstavljaju naše ideje i osećanje-
ukratko, ko kod gleda u sliku on je predstavlja onako kako je vidi.


Ova ideja nije,neki kažu, pod okriljem znanja
i to mi neće pomoći da se odbranim kad bude prilike za to.


Insert iz Magritovog pisma, Polu Kolinetu,
1957





Ono što sam slikao odnosi se na one koje žive
u sadašnjosti. Po mom mišljenju idioti su oni koje nebrinu "živi"
ljudi. Čovek koji izgleda "živ" je zagonetna realnost kojoj ne treba
pripisati značenje.Vidimo da tokom vremena realnost napušta ono čemu se nadamo
i napušta formu i značenje komunikacije. Moje slike stvarno smatram u dodiru sa
živima, ali nema razloga da očekujemo da slike nadžive nekoga, kada njihova
svrha nema paralelnu ambiciju niti sličnu nameru.


Insert iz Magritovog pisma, Luisu Skutenaru,
1955







O
MAGRITOVIM SLIKAMA










The Menaced assassin 1926













The
reckless sleeper 1928









The
voice of space 1928






On the
treshold of liberty 1929








The
giantess 1929-1931








Interpretation
of dreams 1930








The Human Condition 1934








The red model 1937








The pebble 1948









Perspective:
Madame Recamier by David 1949








Personal
values 1952









Golconde 1953





The
empire of lights 1954








Presence of mind 1960








Son of
men 1964





Personal values (lične vrednosti) 1952- Magrit je za ovu sliku izabrao
obične predmete. Isti objekti pojavljuju se ponovo i ponovo u njegovim slikama
kao lajt motivi prateći ga kroz njegovu karijeru. On uzima obične predmete i
menja njihove vrednosti. Stavlja ih u neočekivani raspored. Ono što je veliko
pravi malim i ono što je malo pravi velikim. Predmeti svakodnevnice odjednom
dobijaju veliku važnost.





Interpretation of dreams (Interpretacija snova) 1930- od 1927-1930
Magrit je naslikao seriju "Slika reči". O vezi između slike i reči
Magrit je rekao: "Predmet nije toliko pričvršćen na ime da neko ne može da
mu nađe bolje ime." Ovde Magrit ističe prirodu jezika. Azbučni simboli
nemaju direktnu korelaciju sa predmetima, to je pririda simioze.





Golconde (golkonda) 1953- U golkondi Magrit koristi umnožavanje kao
način da de-personalizuje. Svaka figura je za nijansu drugačija, okrugliji
šeširi i duži kaputi. Magrit se bori protiv kulturne hegemonije, a ipak je sam
živeo život kome se ruga u slici. Posle 1950 Magrit se pojavljivao na
fotografijama obučen kao lik iz ove slike. Ceo život živeo je u Briselu kao
pripadnik srednje klase, ne dvoumeći se da se vrati umetničkom žaru pariza.
Dimenzije 31 ½ inch x 39 ½ inch; vlasništvo The Menil collection, Houston,
Texas





Magrit kao lik sa slike
Golconde





Son of man (čovečiji sin) 1964- Magrit je bio fasciniran skrivanjem
objekata na njegovoj slici. Obično bi uzeo lice subjekta, blokirajući ga sa
objektom, voćkom ili nečim drugim.On skriva barem delimično lice. Sve što vidimo je sakrila neka druga stvar.
Ovo može da izazove posebno napeto osećanje, jednu vrstu konflikta, između onog
sakrivenog i onog što se vidi. Iskustvo nas je naučilo da se iza jabuke krije
lice i to je vrsta igre koju Magrit preuzima.





Human condition (ljudska stanja) 1934- Ne samo u igri reči, Magrit
ističe semiozu izmešanu sa interpretiranim slikama. Slika nije konačna, iako je
lako povezati realistički deo slike i simboličnu verziju realnosti.





The Menaced assassin (napastvovani ubica)1926- Dimenzije139 cm x 99 cm





The voice of space (glas svemira) 1928- Dimenzije 64,8 cm x 49,5 cm





The reckless sleeper (nesmotreni spavač) 1928- Dimenzije 115,6cm x
81,3cm; vlasništvo Tate gallery, London





On the treshold of liberty (na đubrištu slobode) 1929- Dimenzije 45
inch x 51 ¾ inch; vlasništvo Museum Boymans van Benningen, Rotterdam





The Giantess (ženski div)1929-1931- Tehnika: tempera na papiru;
Dimenzije 54 cm x 73 cm; vlasništvo Museum Ludvig, Cologne





The red model (crvene cipele) 1937- Dimenzije 72 inch x 53 ½ inch;
vlasništvo Edward James foundation, Chichester, Sussex





Time transfixed (paralizovano vreme) 1939- Dimenzije 57 ½ inch x 38 3/8
inch; vlasništvo The art institute of Chicago





The pebble (šljunak) 1948- Dimenzije 100 cm x 81 cm; vlasništvo Museum
Royaux des beaux-arts, Brussels





Perspective: Madame Recamier by david C 1949- Dimenzije 25 ½ inch x 31
7/8 inch; vlasništvo Collection Mme J Vanparys- Maryssael, Brussels





The empire of lights (imperija svetlosti) 1954- vlasništvo Peggy
Guggenheim collection, Houston, Texas





Presence of mind (prisustvo misli) 1960- Dimenzije 116 cm x 89,5 cm;
vlasništvo Museum Ludwig, Cologne



















Literatura







Internet adrese





www.magritte.com


www.artchive.com/artchive/ftptoc/magritte-ext.html


www.ebbs.english.vt.edu/html/etuds/brown/brown.html


www.ebbs.english.vt.edu/html/etuds/brown/magritte.html


www.ebbs.english.vt.edu/html/etuds/brown/aagallery.html


www.scs.csuhayward.edu/~malek/magrit.html


www.ocaiw.com

vakica
Admin

Broj poruka : 72
Datum upisa : 23.12.2008
Godina : 27
Lokacija : sjenica

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Maturski rad- ako kom od narednih generacija zatreba!

Počalji  vakica taj Sub Dec 27, 2008 2:49 am

Ko ej zainteresovan za slike,nek mi se javi pp.

vakica
Admin

Broj poruka : 72
Datum upisa : 23.12.2008
Godina : 27
Lokacija : sjenica

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Maturski rad- ako kom od narednih generacija zatreba!

Počalji  Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu